Ishrana i poremećaji u ponašanju

Veza između ishrane i poremećaja u ponašanju je složena, ali postoji sve više dokaza da oni igraju važnu ulogu.

Sve veći broj istraživanja sugeriše da određeni obrasci ishrane i pojedinačne komponente mogu uticati na funkciju mozga, raspoloženje i ponašanje.

Iako ishrana nije jedini uzrok poremećaja u ponašanju, loš izbor hrane može doprineti ili čak pogoršati njihove simptome.

Ključni faktori ishrane koji utiču na ponašanje

• Šećer i rafinisani ugljeni hidrati: Hrana sa visokim glikemijskim indeksom, kao što su deserti, gazirana pića, beli hleb i peciva, izaziva brze fluktuacije šećera u krvi. Ove fluktuacije mogu dovesti do razdražljivosti, anksioznosti, umora i teškoća sa koncentracijom, što može pogoršati simptome poremećaja u ponašanju.

• Aditivi u hrani: Neki veštački aditivi, kao što su boje, konzervansi i pojačivači ukusa, povezani su sa hiperaktivnošću, deficitom pažnje i drugim problemima u ponašanju. Posebno su zabrinjavajuće boje za hranu kao što je tartrazin (E102), koje su u nekim studijama povezane sa povećanom hiperaktivnošću kod dece.

• Alergeni na hranu i netolerancije: Neprepoznate osetljivosti na hranu (npr. gluten, mlečni proizvodi) mogu izazvati upalu u telu, što takođe može uticati na funkciju mozga. Simptomi mogu biti nespecifični, kao što su glavobolje, umor i razdražljivost, što može doprineti problemima u ponašanju.

• Nedostatak hranljivih materija: Adekvatan unos vitamina i minerala je neophodan za optimalnu funkciju mozga. Nedostatak vitamina B (posebno B12 i B6), magnezijuma, gvožđa, cinka i omega-3 masnih kiselina povezan je sa raznim mentalnim i bihejvioralnim problemima. Omega-3 masne kiseline, na primer, su neophodne za razvoj i funkciju mozga, a nedostatak može uticati na raspoloženje i kognitivne funkcije.

Šta može pomoći?

Umesto fokusiranja na hranu koja izaziva probleme, efikasnije je fokusirati se na hranu koja podržava zdravlje mozga.

• Cela, neprerađena hrana: Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima (orasi, semenke, avokado) i kvalitetnim proteinima.

• Omega-3 masne kiseline: Uključi ribu poput lososa i sardina, seme lana i čije, kao i oraha u svoju ishranu.

• Uravnoteženi proteini i zdrave masti: One pomažu u stabilizaciji šećera u krvi, što smanjuje promene raspoloženja.

• Pij vodu: Dehidracija može uticati na raspoloženje i kognitivne funkcije.