Pivo

Smatra se najstarijim i najpopularnijim alkoholnim pićem na svetu. Za varenje piva najčešće se koristi ječam, ali se koriste i pšenica, kukuruz, pirinač i proso.  Među svim pićima, pivo je na trećem mestu u svetskoj potrošnji. Pred njim je samo voda i čaj.

Sadržaj alkohola u pivu može veoma varirati i obično se kreće između 3% i 30% zapremine.

Pivo se najčešće pije iz staklenih čaša, ali se može piti i iz glinenih, porcelanskih ili limenih šoljica.

Prilikom točenja piva, na spoljašnji izgled i ukus piva igra njegovo točenje.

Stabilnost pene i količina ugljen-dioksida u pivu zavise uglavnom od ugla pod kojim se staklo okreće, brzine sipanja i količine potisnog gasa.

Pivo sadrži alkohol, zbog čega ima isti efekat na zdravlje kao i druga alkoholna pića ukoliko se zloupotrebljava. Međutim, umerena konzumacija piva, slično konzumiranju drugih alkoholnih pića, može smanjiti rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara.

Japanska studija sprovedena 2005. godine pokazala je da pivo sa niskim sadržajem alkohola smanjuje rizik od raka. Ipak, prekomerna i dugotrajna konzumacija alkohola može dovesti do alkoholizma i oboljenja jetre.

Pivo sadrži vitamine grupe B (B1, B2, B3, B6), mnoge ugljene hidrate, proteine, flavonoide, kao i antioksidante.

Osim B vitamina, pivo sadrži i minerale fosfor, kalijum, magnezijum, sumpor, natrijum i fluor. Takođe sadrži elemente u tragovima bakar, mangan, cink, aluminijum i gvožđe.

Kvasac je takođe bogat izvor vitalnih supstanci koje su prisutne i u pivu. Upravo zbog prisustva ovih supstanci pivo se često naziva „tečnim hlebom“. Neka istraživanja su pokazala da filtrirano pivo ima mnogo manje ovih supstanci.